*MI LJUDI...*

Bok ljudi! Nismo se čuli gotovo tjedan dana..., a što da vam kažem posla ima preko glave. Krenula sam na vozački, pa me nema doma prije pola 12, onda ručak, pisanje radio-emisija i programa, vježbanje, pomaganje doma i dan prođe u roku keks :) Ali evo, danas pišem post koji sam posvetila upravo nama, ljudima :) Pa uživajte :)

Ono što mi je fascinantno kod ljudi jest količina zlobe koju određene osobe imaju. Kako se možeš radovati tuđoj nesreći? Što ima lijepoga u tome? Baš ništa. Umjesto da probaš pomoći toj osobi, utješiti je, ti joj se rugaš, smiješ i veseliš se što joj se dogodilo nešto loše... Molim te, nemoj to raditi! Budimo realni (kako bi rekao Kazo iz "Bitange i princeze") svi smo mi ponekad takvi. U sitnicama. Ali i te sitnice vrijeđaju i na kraju bole tu osobu. I više nego mi mislimo. Recimo, tvojoj frendici je pukao nokat i vjetar joj je užasno raštrkao kosu da je ni ne može poslije počešljati, ali ti se tome jaaako raduješ jer je poslije škole morala na dejt s dečkom koji ti se jako sviđa. Što to znači za tebe? Pa nova prilika da ga upecaš, naravno. Ti si sva sređena, našminkana, predivno obučena, a za nju se to sada baš i ne bi moglo reći nakon što je vrijeme nije pomazilo dok je biciklom išla u školu. Okej, nemoj tako misliti! Bilo da si cura ili dečko, nemoj! 

Ne znam zašto, ali mi ljudi kao da gledamo samo svoju korist. Mislim da, okej, treba gledati da tebi bude dobro, naravno, ali probaj misliti pritom malo i na druge. Ne moraš drugima upropastiti život, da bi se tvoj tebi barem nakratko činio savršenim... :)

Next... Ono što me uvijek neugodno iznenadi, rastuži, jest kad me neki ljudi (najčešće dečki) s kojima sam išla 8 godina zajedno u osnovnu ne pozdrave kad me vide. Al ono doslovce, kao da sam nevidljiva. U stanju su pozdraviti osobu koja stoji do mene i priča sa mnom, ali mene ne. Ili će pozdraviti osobu koju jedva poznaju, a mene ne. Onak, prošlo je skoro 4 godine od osnove. Do tada nisi postao predsjednik države, multimilijarder niti maneken, tako da... spusti se na zemlju, budi pristojan i pozdravi :) Da ne bi ispalo, pozdravim ja prva, par puta, ali kad vidim da me te osobe ne šljive ni 5 %, dam im priliku da one mene idući puta prve pozdrave i to se... ne dogodi. Zašto? Pitajte njih, jer ja bome ne znam. I ako si nisi bio nešto pretjerano dobar s tom osobom u osnovnoj, jedno "Bok." neće te ubiti. Stvarno, ako si se pronašao/pronašla među opisanim osobama, probaj idući puta pozdraviti i gle čuda, ništa ti se neće dogoditi. Samo ćeš kao povratnu informaciju dobiti još jedan "Bok." i simpatičan smiješak :)

Kad već pričamo o svim mogućim vrstama ljudi, da spomenemo i one koji vole... tračati! E takvih bome ima puno haha Da i sad kao, svaka cura je među njima. Ali, ruku na srce i dečki tračaju i to nekad puno gore i žešće od cura :P The point is... nećete ništa od toga dobiti! Može vam samo štetiti. Samo vas može iznervirati. Ogovarat ćete svoju bivšu frendicu, kako se udebljala, znajući da je i dalje puno tanja od vas i da vama nikad neće tako dobro stajati haljina koju trenutno nosi sad kad ste ju ugledali... Jep. Pomirite se s tim. Ili nemojte. Počnite vježbati i zdravo se hraniti pa možda i promijenite situaciju. Uglavnom, skrenuli smo s teme:) Nemojte ogovarati, to vam samo izjeda mozak. Vama i osobi/osobama s kojima tračate neku drugu. Mislim ljudi, što vas, molim vas lijepo briga, dal´ je ona prekinula s dečkom, prestala pušiti ili počela hodati na jogu? Što vas briga ako je on našao neku puniju curu predivnog karaktera, a on je sav mišićav i svaki dan odlazi u teretanu? Što vas briga?! Jal, dragi moji. To je to. Jal. Ljubomora. To je ono što ubije dušu čovjeka. Stoga ako želite da vaša duša živi, da bude dobra i čista prema drugima, nemojte ogovarati, nemojte mrziti, pozdravite poznanike, radujte se tuđoj sreći, a pomozite u nesreći. Jednostavno budite LJUDI. Ne ljudi, nego Ljudi. Budite sve ono što biste jednom željeli vašoj djeci... sve najbolje :)